Обнова Сопотнице

Презентација о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св.Георгија у Доњој Сопотници

Научноистраживачки пројекат

ГОРАЖДАНСКА ШТАМПАРИЈА И ЊЕНО МЕСТО У СРПСКОМ И РУМУНСКОМ ШТАМПАРСТВУ И ЗНАЧАЈ ЗА ЋИРИЛИЧКО ШТАМПАРСТВО 16. ВЕКА

– НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ-

Прва штампарија на простору Херцеговине одавна заокупља пажњу истраживача српске књиге. На Петровдан 1999. године, поводом 480 годишњице штампарије Божидара Горажданина  у новоотвореној школи у Српском Горажду аутор овог прилога је у својству председника Заједнице библиотека Србије др Драган Бараћ отворио спомен изложбу „Штампарија Божидара Горажданина.“  У беседи на свечаности покренуо је иницијативу да бригу о овом великом споменику српске духовности и културе преузме Филозофски факултет у Српском Сарајеву. Иницијативу је прихватио Институт филозофског факултета 2002. године. Министарство науке и технологије Републике Српске прихватило је предлог Филозофског факултета као први научноистраживачки пројекат у овој области у Републици Српској.

Пројекат се односи на области наука: историја језика, историја књижевности историја књиге, археографија и библиотекарство. Пројекат реализује Одсјек за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета Универзитета у Српском Сарајеву у сарадњи са истраживачима из: Српске академије наука и уметности, Академије наука и уметности Републике Српске, Народне библиотеке Србије, Филозофског факултета у Новом Саду, Богословског факултета у Београду и Библиотеке Матице српске и Музеја Српске православне цркве у Београду. У пројекту учествује и проф. Др Ефгеније Љ. Немировски научни савертник из Москве.

Руководилац пројекта је аутор овог прилога, професор Историје писма, књиге и библиотека на Филозофском факултету  и саветник у Народној библиотеци Србије.

Резултати истраживања у претходном периоду, који су доступни јавности, оправдали су иницијативу за рад на овом пројекту

Најстарија штампарија у Босни и Херцеговини, односно прва  штампарија на просторима Херцеговине, од почетка 16. века помиње се у преко 700 чланака, студија, извјештаја, новинских текстова. У том броју мало је  научно истражених радова који  дају потпун увид у погледу оснивања и рада штампарије и њених издања, тиража штампаних књига и другим непознаницама. Због тога се тешко може сагледати њено право место и улога у штампарству 16. века. Посебно није истражен и презентиран рад штампарије у Влашкој након пресељења из Горажда и њен стварни допринос ћириличком штампарству у Румунији. Није научно истражено: оснивање штампарије, код кога су браћа Љубавићи, њени штампари, учили  штампарску вештину, ко је, поред Теодора Љубавића, припремио  и штампао Псалтир и Молитвеник, колики су били тиражи и каква је била дистрибуција књига, када је и како штампарија пресељена у Влашку, нису потпуно истражене историјске, геополитичке, етничке и друге околности и њихов утицај на књижевност и језик у Херцеговини, потпун археографски опис све три књиге као и опис хартије и водених знакова.

Рад на пројекту је започет крајем 2002. године и предвиђено је да  траје до краја 2004. године. Реализација пројекта се одвија по фазама које трају по шест  месеци.

Предмет истраживања је оснивање, рад и издања штампарије Божидара Горажданина од 1519. до 1523. , рад  штампарије по пресељењу у Трговиште (Влашка) и њено место и улога у ћириличком штампарству 16. века код нас као и утицај на ћириличко штампарство у Румунији.

Садржај истраживања је подељен на 14 поглавља које реализује 18 истраживача и сарадника.

Оригиналност истраживања се огледа у целовитом методолошки уједначеном истраживању према разрађеној методологији Археографског одељења Народне библиотеке Србије. Истраживање са различитих аспеката треба да покаже улогу прве штампарије на простору Босне и Херцеговине у ширењу ћириличке штампе на релацији Венеција – Горажде – Трговиште.

Циљ истраживања је израда потпуне научне студије о првој ћириличкој штампарији на просторима  Херцеговине и другој у Румунији, њеним издањима и утицају на ширење ћириличне књиге и штампарства у 16. веку.

Стање истраживања у наведеној научној области – у свету омогућује односно подстиче остваривање овог пројекта код нас. Остварујући славистички међународни научноистраживачки пројекат “Генерални каталог ћирилских рукописа”  Југославија и  Бугарска у археографским одељењима својих националних библиотека већ више деценија раде на пројектима описа ћириличких рукописа. У оквиру рада на њима развило се посебно проучавање и опис ћириличких инкунабула и старих штампаних књига. Слична истраживања највише су одмакла у Русији.

Истраживање инкунабула старих штампаних књига и првих штампарија није заступљено у Републици Српској нити у Босни и Херцеговини.

Међународна сарадња Филозофског факултета на овом пројекту је обезбеђена кроз учешће истраживача из: Русије и Румуније, укључујући и сарадњу са Српском академијом наука и уметности, Филозофским факултетом у Новом Саду, Богословским факултетом у Београду, Народном библиотеком Србије,  Библиотеком Матице српске и Музејом Српске православне цркве.

Списак тема и истраживача:

Значај горажданске штампарије за ћириличко штампарство 16. века (уводна студија)

Проф. др Мирослав Пантић, редовни члан САНУ

Горажде у 16. вијеку (географска и демографска студија)

Проф. др Милован Пецељ,  Филозофски факултет у Српском Сарајеву.

Језик  књига Горажданске штампарије

Проф. др Александар Младеновић, редовни члан САНУ

Књижевност у Херцеговини у 16 веку

 Проф. др Војислав Максимовић, редовни члан АНУРС

Књижевно-историјски записи у горажданским књигама

Проф. др Бранко Летић, Филозофски факултет Пале

Горажданске књиге у литургичкој књижевности

Проф. др Прибислав Симић, Богословски факултет  Београд.

Штампане књиге и штампарство у Херцеговини у 16. вијеку

Проф.др Драган Бараћ, Филозофски факултет  Пале

Историјографија и историјат издања Горажданске штампарије

Проф.др Евгениј Љвович Немировски, научни саветник Москва

Горажданска штампарија у Влашкој и њена издања

Лазар Чурчић, библиограф-саветник Библиотеке Матице српске, Нови Сад (са сарадницима из Румуније)

Кодиколошки опис књига Горажданске штампарије

Катарина Мано-Зиси, археограф-саветник Народна библиотека Србије, Београд

Текстолошка поређења горажданских књига са издањима штампарије Ђурђа  Црнојевића и Божидара Вуковића – Подгоричана

мр Душица Грбић, библиотекар саветник Библиотеке Матице српске, Нови Сад и мр Катица Шкорић, библиотекар саветник библиотеке Матице српске, Нови Сад

Филигранолошки опис горажданских књига

Радоман Станковић, археограф-саветник  Народна библиотека Србије,

Библиографија Горажданске штампарије

мр Милена Максимовић, библиограф-саветник, Народна библиотека Србије, Београд

Резултати истраживања ће бити објављени у Зборнику студија са прилозима и преводима.

Пројектом је предвиђено да се  уз Зборник студија објави и репринт све три књиге  Горажданске штампарије: Служабник, Псалтир и Молитвеник у три тома. На тај начин ће ово четворотомно издање чинити целовиту научну студију о Горажданској штампарији и њеном значају за српско и румунско штампарство 16. века.

Филозофски факултет ће, по завршетку истраживања у сарадњи са осталим учесницима на пројекту и властима Републике Српске предложити формирање међудржавног одбора за објављивање и промоцију овог капиталног издања српске културне баштине.

 

ПРОЈЕКЦИЈА БУЏЕТА ИСТРАЖИВАЊА

I фаза – јануар-јун 2003.   (Библиографска истраживања 6 мјесеци, 9 истраживача, 1 сарадник).

II Фаза – јун-децембар 2003.   (Идентификација свих издања и записивање резултата  12 истраживача и 3 сарадника)

III Фаза – јануарјун 2004.       (Архивска истраживања и анализа резултата  домаћи архиви 2 мјесеца, страни архиви: Венеција, Дубровник, Букурешт, Истанбул 4 мјесеца, 4 истраживача и 2 сарадника)

IV Фаза – јундецембар 2004.  Обрада и припрема за публиковање резултата истраживања (14 истраживача и 3 сарадника)

Материјални трошкови

Путни трошкови

Ауторски хонорари

Публиковање резултата истраживања

 Укупно

КМ

1. фаза

2.000

1.000

8.500

11.500

2. фаза

5.000

500

8.500

14.000

3. фаза

5.000

3.000

10.000

18.000

4. фаза

3.000

500

10 000

14.000

27.500

Збирни буџет

15.000

5.000

37.000

14.000

71.000

За реализацију овог научноистраживачког пројекта од капиталног значаја за националну културу и за објављивање зборника и репринт издања горажданских књига Филозофски факултет Пале је основао Задужбински фонд

            Задужбинарски прилози се уплаћују на жиро рачун број:  562 0120000259673 код Развојне банке – Пале са назнаком “За пројекат Горажданска штампарија”.

Руководилац пројекта

Др Драган Бараћ                          

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s