Обнова Сопотнице

Презентација о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св.Георгија у Доњој Сопотници

О горажданској штампарији 1519-1523.

Црква светог Ђорђа у Доњој Соптници  је јединствен споменик културног наслијеђа, како у историјском тако и у погледу своје архитектуре. Прошлост ове цркве сеже до 15.вијека и једна је од ријетких сачуваних непосредних свједочанстава о активности и организацији Српске православне цркве на овом простору у времену средњовјековног босанског краљевства. Од 1519. године у Херцеговој цркви почела је са радом штампарија Божидара Горажданина, најстарија на овим просторима (друга на Балкану – послије Макаријеве у Црној Гори).

Педесет година послије генијалног Гутенберговог проналаска, српске штампарије започињу да умножавају књиге из библијске књижевности. Најпопуларније, старозавјетне књиге – псалтире и новозавјетне – јеванђеља, служабнике и молитвенике умножаване су готово свим српским средњовјековним штампаријама, од Цетињске 1493, преко штампарије Божидара Вуковића у Венецији 1519, штампарије Божидара Горажданина 1519, Рујанске штампарије 1536, Грачаничке 1539, Милешевске 1544 и 1557, Београдске 1552. до Мркшине штампарије 1552. године.

Штампарија Божидара Горажданина и синова, најстарија и прва културна институција у Херцеговини, свиједочи да су Срби знали да прихвате нове цивилизацијске и културне тековине и да их искористе на најбољи начин. Срби су први међу православним народима штампали књиге за себе, али и за друге.

Обадвије херцеговачке штампарије, и горажданска и милешевска, потекле су из Венеције, тада највећег центра штампарства у Европи. Штампарија Божидара Горажданина је, при том, наставила своју мисију у Трговишту у Влашкој обиљежавајући тако једну нову културну трансверзалу у 16. вјеку на релацији Венеција-Горажде-Трговиште. По томе се штампарија Божидара Горажданина разликује од свих других средњовјековних српских штампарија.

Прва штампарија на јужнословенским  просторимаоснована је 1493.године на Цетињу или Ободу). Основао је Ђурађ Црнојевић, посљедњи господар Црне Горе (1490-1496). Радила је само кратко вријеме, због насталих политичких прилика.  У тој штампарији штампана је прва књига на словенском југу – Октоих (осмогласник) 1493. i 1494. године.

GZ_Stamparija_VK1Тридесетак година послије отварања штампарије на Ободу прорадила је штампарија у Горажду на ријеци Дрини у Босни и Херцеговини.

Штампарију је основао милешевски монах Божидар Горажданин који се највјероватније, крајем друге деценије 16. вијека старао о манастиру при храму Светог великомученика Георгија у Доњој Соптници код Горажда. Сам храм је припадао под надлежност Милешевске епархије. Он је почетком 1519., а могуће и 1518. године, послао у Венецију своје синове Теодора јеремонаха из Милешеве и брата му презвитера Ђурђа да изуче штампарски наук. Из предговора Служабнику, прве књиге те штампарије, који је завршен 1519. године, знамо само толико да су браћа Љубавићи тамо отишли по налогу Божидара Горажданина, али не можемо закључити када су отишли и гдје су изучили штампарску вјештину.

У предговору стоји: И потрудих се ја Ђурађ Љубавић јадни на ово дјело за свете и божанствене цркве и с мојим братом калуђером Теодором, а повеленијем нашим старцем и родитељем Божидаром Горажданином кон (код) велиог архијереја Христова Саве српског, који је у Милешеву.

Ђурађ Љубавић умро је у току рада у Венецији, 2.марта 1519. године и започети посао морао је да заврши јеремонах Теодор. У име презвитера Ђурађа његов брат Теодор сачинио је поговорно Мољеније у Служабнику. Мољеније Теодора Љубавића је по Ђорђу Трифуновићу прво наше штампано умјетничко дјело које враћа живот српској средњовјековној књижевности. По мишљењу Дејана Медаковића (Графика српских штампаних књига 15-17 века.Београд 1958.) књиге из Горажданске штампарије спадају у најбоља остварења наше старе штампе. Истина, те књиге немају монументални карактер као Црнојевићке али се одликују чистом и коректном изведбом.

Слова Горажданске штампарије показују добро мајсторско умјеће. Она су тања, оштрија и елегантнија и, по правилу, јасно отиснута. Теодор је имао сопствене калупе који су касније коришћени за ливење слова.

Штампарија Божидара Горажданина пренијета је из Горажда у Трговиште у Влашку. У Трговишту је Димитрије Љубавић, унук Божидара Горажданина, штампао Молитвеник (Требник) 1545.године.

Како је дошло до пресељења штампарије у Румунију (Влашку) поуздано се не зна. Постоји више претпоставки о томе. Према једној то се догодило после пораза покрета смедеревског митрополита Петра за обнову Пећке патријаршије, када су наступиле тешке прилике за Српску цркву, па је и штампарија морала да се сели у Влашку. У Влашкој су Срби још од Косовске битке тражили и налазили уточиште. Други пак претпостављају да је Димитрије Љубавић стигао у Трговиште на позив влашког војводе Петрушка 1544. године, седам мјесеци прије изласка из штампе Молитвеника. Ова претпоставка се заснива на чињеници да му је требало исто толико времена да одштампа, другу књигу, Апостол 1547. године. И ова књига је штампана у двије боје и истим словима као и Молитвеник. Румуски историчари наводе да је Апостол Димитрија Љубавића штампан на старословенском језику средње бугарске редакције.

Последња књига из штампарије Димитрија Љубавића је Триод цветни коју су штампали његови слиједбеници ђакон Корези са ученицима 1558. године. Корези је иначе дуго послије користио слова штамапара Димитрија Љубавића.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s