Обнова Сопотнице

Презентација о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св.Георгија у Доњој Сопотници

Историјат и опис

Средином 15. вјека (1446. године) , на лијевој обали ријеке Дрине, у Доњој Сопотници крај Горажда (данас Ново Горажде, прим.адм.), Херцег Стефан Вукчић – Косача подиже цркву у славу Светог Георгија (Св.Ђорђа)

На ктиторском натпису стоји:  “В љето 6954/1446. год. аз раб Христу Богу господин Херцег Стефан ваздвигох храм светога великомученика Христова Георгија моле се јему да помолит се за мње грешном Владице моему Христу“.

Рашка основа, моравски поплет на довратнику, трагови фреско живописа, формулација уклесаног ктиторског натписа јасно говоре да се Стефан Вукчић Косача опредјелио за традицију његовану међу српским племством и да је не само политички већ и духовно припадао српском племству, без обзира на чињеницу да су његове области биле у саставу босанског краљевства. У том периоду Милешева је била духовно средиште Српске цркве. У Милешеви је у 14. вјеку Твртко I Котроманић проглашен за краља поред моштију св.Саве (1377), прихватајући се при том немањићке традиције. Стефан Вукчић Косача имао је у власти Милешеву и прогласио се (1444) Херцегом од Светог Саве.

Ово је јединствен споменик културног наслијеђа, како у историјском тако и у погледу своје архитектуре и једна је од ријетких сачуваних непосредних свједочанстава о активности и организацији Српске православне цркве на овом простору у времену средњовјековног босанског краљевства. Од 1519. године у Херцеговој цркви почела је са радом штампарија Божидара Горажданина, најстарија на овим просторима (друга на Балкану – послије Макаријеве у Црној Гори).

Црква Светог Георгија страдавала је више пута у вријеме робовања под Турцима. Страдавање је није мимоишло ни у рату 1992-1995. године. Муслиманска војска је септембра 1992, године запалила херцегов Храм, оштетила фасаде и дивљачки оскрнавила унутрашњост Храма…

(Детаљније: Историјат и опис цркве )

Погледајте и документе о истраживањима: Сава Косановић: Српске старине у Босни – Црква Херцега Стјепана у Горажду (1870); Зечевић: Задужбина Херцега Стефана код Горажда (1890); Ђоко Мазалић: Херцегова црква код Горажда (1940) и Здравко Кајмаковић: Дрина у доба Косача (1981).

Crkva19__

Изглед цркве, снимљено пред почетак Другог свијетског рата…

Разрушени Храм и остаци Конака

… послије последњег рата сним. 1994. …

Изглед након обнове 2004.

… након обнове 2004.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s