Књиге горажданске штампарије у централној библиотеци канадског парламрнта у Отави

13.11.2013.

Velika sve~anost u kanadskom Parlamentu u Otavi

ЋИРИЛИЧНА КЊИГА У ЦЕНТРАЛНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КАНАДЕ

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Захвајљујући ангажовности њене екселенције Биљане Гутић – Бјелица, абасадорке БиХ у Отави, Преосвешеног владике Георгија, епископа Епархије канадске СПЦ, сликара Ђура Лубарде, члана Управног одбора „Српско-Канадског друштва Херцег Стефан Вукчић Косача“ из Кичинера  и Српске националне академије из Торонта, 21. Новембра 2013. године уз присуство дипломатског кора у Отави, представника парламента Канаде и директора централне библиотеке парламента, уручен је поклон трокњижје Гораждранске штампарије СЛУЖБЕНИК штампан 1519, ПСАЛТИР штампан 1521. и МОЛИТВЕНИК штампан 1523. године.

Ove zna~ajne kwige od tada su na policama centralne biblioteke  kanadskog Parlamenta u Otavi i  bi}e dostupne  nau~nim radnicima,  institucijama i pojedincima.

Na izuzetnoj sve~anosti u prostorijama kanadskog Parlameta,kwige je direktoru Centralne biblioteke, gospo|i Lin Brodi, uru~ila Biqana Guti} Bjelica, ambassador Bosne i Hercegovine u Otavi.

Predstavniku Centralne biblioteke uru~ena je i kwiga @itije, poklon vladike Georgija, kao i slika crkve ,,Sveti \or|e,, u Dowoj Sopotnici, rad slikara \ura Lubarde.

Ambasadsorka BiH u Otavi Biqana Guti} Bjelica poklonila je Bernardu Trotieru, ~lanu kanadskog Parlamenta kwigu u velikom srpskom pravoslavnom svecu Vasiliju Ostro{kom.  

Izdava~ki poduhvat-{tampawe reprint izdawa }irili~nih kwiga gora`danske {tamparije-Slu`abnika(1519), Psaltira(1521) i Molitvenika(1523)- rezultat su projekta ,,Gora`danska {tamparija,, koga je u periodu od 2003. do 2009. (kada su kwige kona~no od{tampane) vodio Istra`iva~ko-nau~ni tim Narodne biblioteke Srbije i Filozofskog fakulteta Isto~no Sarajevo, uz podr{ku Ministarstva prosvete i culture Republike Srbije i Republike Srpske.

Pored reprint izdawa tri kwige, {tampani su i nau~ni radovi brojnih saradnika iz Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Rusije i Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Matice Srpske, Bogoslovskog fakulteta iz Beograda, Patrijar{ijskog muzeja Srpske pravoslavne crkve iz Beograda i Biblioteke svetog arhijerejskog sinoda Rumunske pravoslavne crkve.

Projekat predstavqa ~etvorotomno fototipsko i elektronsko izdawe Slu`abnika, Psaltira i Molitvenika gora`danske {tamparije od{tampane na }irilici, s propratnim zbornikom multidisciplinarnih istra`ivawa, opisa i vrednovawa.

Gora`danska {tamparija je druga {tamparija, posle cetiwske, koja je {tampala kwige srpskim jezikom i pismom i po~etkom 16.veka povezivala culture, kwi`evnosti i umetnosti Venecije u Italiji,Gora`da u tada{woj Staroj Hercegovini i Trgovi{ta u Rumuniji.

Fototipsko i elektronsko izdawe kwiga Gora`danske {tamparije predstavqa uzoran primer o~uvawa i promovisawa srpske kulturne ba{tine i ulog kulturnog kapitala koji nadilazi okvire nacionalne kulture, istorije, jezika i identiteta.

U hramu ,,Sveti \or|e,, u Dowoj Sopotnici kod Gora`da,koji je 1454. godine podigao herceg od svetog Save, veliki vojvoda bosanski, gospodar humski i knez drinski Herceg Stefan Vuk~i} Kosa~a, 1519. godine po~ela je sa radom prva {tamparija na prostorima dana{we Bosne i Hercegovine, a druga na Balkanu, posle cetiwske.

[tampariju je osnovao  Bo`idar Qubavi} Gora`danin, prenev{i je iz Venecije u Dowu Sopotnicu kod Gora`da, odakle je 1523. godine, pod najezdom Turaka, preme{tena u Trgovi{te u Rumuniji.

Istra`ivawa kroz ovaj projekat pokazala su da je ideja o osnivawu {tamparije u Dowoj Sopotnici kod Gora`da potekla iz manastira Mile{eva, koji je nakon propasti Pe}ke patrijar{ije, postao duhovni i kulturni centar srpstva.

                                                                                                                                                              Vojo Ma~ar

GOSTI

Sve~anoj primopredaji kwiga u kanadskom Parlamentu prisustvovali su: Biqana Guti} Bjelica, ambasadorka BiH u Otavi, Marija Ligor,ambasadorka Rumunije u Kanadi, Mirjana [e{um ]ur~i},otpravnik poslova pri ambasadi Srbije u Otavi, Irena Gril,otpravnik poslova slovena~ke ambasade, Mithat Pa{i},savetnik i otpravnik poslova u Ambasadi BiH. Xana Hozo,generalni sekretar Parlamentarne grupe prijateqstva Kanada-BiH, Lin Brodi,direktor Centralne biblioteke, Bernard Trotier i Kornelije ^izu,~lanovi kanadskog Parlamenta, te Zoran i Gordana Mr|a i Zoran Markovi} iz Otave, Milomir Stojanovi},predsednik Kanadsko srpskog dru{tva ,,Herceg Stefan Vuk~i} Kosa~a,, iz Ki~inera i ~lanovi Upravnog odbora Dobrinka Popovi},\uro Lubarda i Vojo Ma~ar.

(Фотографије и текст: Војо Мачар, Канада)

Из медија

24.11.2013.

Честитам и захваљујем још једном и теби и Канадско-српском друштву Херцег Стефан Вукчић Косача на овој успјешној и значајној акцији. Нека нам она буде подстрек за даље дјеловање у афирмисању наше значајне културне баштине.

Једна добронамјерна примјрдба за будуће информисање. У чланку се помиње  …четверотомно фототипско издање једине три сачуване књиге…Ове констатације не стоје:

а) Нису у питању 3 сачуване књиге (чак ни једна није комплетна), него су оне комплетиране из већег броја фрагмената/дијелова из више музејских, архивских и др. збирки широм Европе.

б) Четвоворотомно издање садржи три фототипска издања горажданских књига из 16. вијека и књигу Горажданска Штампарија 1519-1523, зборник научних студија о овој штампарији.

Срдачан Поздрав, Мимо Тамбурић

Advertisements

Стручно мишљење о могућностима изградње објекта

Након што је Епархијски управни одбор православне епархије дабробосанске одобрио идејно рјешење објекта Црквених одаја и музеја горажданске штампарије, активирали смо Одбор за обнову и формиали оперативни одбор за реализацију израде главног пројекта и рехабилитацију предметног објекта (јуна 2013.г.).

Утврдили смо програм и план активности за израду главног пројекта реконструкције објекта Црквених одаја и музеја горажданске штампарије. Планирали смо да у року од 60 дана урадимо главни пројекат и извршимо припреме за извођенје радова, а до краја године да завршимо грубе грађевинске радове.  (види ПДФ документ: Активности на изради Гл.пројекта)

Непосредно након састанка од Секретаријата за урбанизам општине Ново Горажде затражени су локацијски услови, подлоге за пројектовање главног пројекта, Урбанистичко-технички услови и остали материјали који су евидентирани у плану активности за Секретаријат. Секретаријат се обратио Заводу за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике српске у Бања Луци. Уз захтјев су доставили и Идејно рјешење објекта Црквених одаја и музеја горажданске штампарије (усвојено од стране Одбора за обнову и Епархијског управног одбора Митрополије дабробосанске).

Из секретаријата урбанизма општине Ново Горажде су нас је обавјестила о ставу Завода за  заштиту културно историјског и природног наслијеђа Реп.Српске – Бања Лука (дир. Милијана Окиљ) да ништа не предузимамо даље у вези главног пројекта, јер је Градитељска цјелина – Црква св.Ђорђа национални споменик БиХ и они ће одредити услове и све друге процедуре везане за реконструкцију и остале захвате у комплексу цркве и околини. Очекују да окупе колегиј, послије годишњих одмора, па ће се огласити.

Да не би губили драгоцијено вријеме, на бази расположивих података и договора са састанка Одбора одржаног 26.јуна 2013.г., Миломир Тамбурић дипл.грађ.инж. је урадио Пројектни задатак за израду главног пројекта реконструкције црквених одаја и музеја горажданске штампарије (јули 2013.) (Види: Пројектни задатак_Одаје&Музеј).

На састанцима Одбора за реконструкцију Конака, у августу 2013.године, расправљало се у вези пројектног задатка и о даљим активностима увези са тим новим моментом. Договорили смо да ништа не радимо док не дође мишљење Завода, али да ми остајемо при нашем Идејном рјешењу одаја, које у потпуности задовољава наше потребе и планиране активности, да остајемо при рехабилитацији објекта који је постојао и који је у рату уништен. Посебно ћемо истрајати у вези спратност – приземни објекат, јер смо се дуго бавили том проблематиком и све анализе су показале, а и одлучан је став Одбора за изградњу, да због денивелације терена и геом.карактеристика цркве на том мјесту не може да се ради објекат веће спратности.

Разматрано је и идејно рјешење уређења око објекта Одаја. Прихваћена је варијанта да се продавница свјећа, сувенира и др. смјести у сутерену објекта испод сервисног дијела вишенамјенске сале и отварање прозора/пулта према вањском дијелу- кроз спољњи зид.

 

Коначно, у октобру 2013. године, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа – Бањалука доставио је “Стручно мишљење о могућностима изградње објекта црквених одаја и Музеја горажданске штампарије уз цркву Св. Ђорђа у Сопотници“, број: о7/1.20/624-648/13. од 11.октобра 2013.године у коме се каже:

У вези са наведеном иницијативом и идејним рјешењем, Завод сматра:

• Предложена намјена објекта је примјерена културно-историјскоим вриједностима грађевине и окружења;
• Поребно је спровести археолошка истраживања на локалитету, како би се утврдило да ли има остатака некадашњег објекта у коме се налазила штампарија;
• Потребно је испитати могућности  реконструкције изворног објекта, уколико за то буде постојало довољно података на основу археолошког истраживања, расположиве архивске, техничке и друге документације;

(Види ПДФ документ: Стручно мишљење РЗЗКиПН ).

* * *

Спријечени да предузмемо било какве активности на реализацији израде главног пројекта и изградњу објекта црквених одаја, забринути смо да ће се и расположење оних који би били вољни да нам помогну промијенити и да више нећемо бити у могућности да остваримо планиране радове. Привремени објекат више није употребљив и не задовоњава ни најосновније потребе. Осим тога он ремети визуелно јединство цјеловитог просторног рјешења и треба га уклонити са тог мјеста. Из истог разлога желимо да дислоцирамо привремене објекте (продавницу свијећа и импровизовану бину) из порте храма и уредимо на прикладнији начин тај простор.

У Извјештају о реализацији пројекта црквених одаја (из јануара 2014.) опширније је образложена комлетна проблематика и упућена молба за разумјевање и помоћ у проналажењу рјешења, код надлежних институција, како би се што прије обезбиједили услови за наставак планираних радова.