Обнова Сопотнице

Презентација о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св.Георгија у Доњој Сопотници


Поставите коментар

Aрхеолошки истражни радови

Понедељак, 18.септ.2017Доња Сопотница Почела археолошка истраживања

На локалитету комплекса храма Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде у току су истражни археолошки радови.

Радови су у почели 11.09.2017. на основу одобрења Републичког завода за заштиту
културно-историјског и природног насљеђа за истраживање број 07/1.20.21/624-613/17 од 11.09.2017., уз подршку Српске Православне цркве  и Општине Ново Горажде.

На падини изнад храма Св.Ђорђа. десно од привременог објекта, који је подигнут на темељима у рату (1992.год.) порушеног објекта црквених одаја, испод остатака његових темеља, ископан је ров, у дужини 20-так метара, ширине око 4м и дубине 1,5-2.0м.

Мало сам био изненађен примијењеном методологијом – да се одмах приступило широком ископу, а да нису вршена сондажна истраживања!?!

У разговору са, археологом Иваном Грујић, која руководи радовима, сазнајемо да истражне археолошке радове изводи Музеј Херцеговине – Требиње, уз асистенцију колегице археолога Снежане Антић из Музеја Семберије – Бијељина.  Циљ ових истраживања је откривање остатака средњовјековног манастира, односно објекта у којем је, како се претпоставља, била смјештена Горажданска штампарија  у периоду 1519-1523.године.

До сада су отркривени дијелови зидова старог објекта испод површине земље на мјесту порушених црквених одаја и гробови са скелетима, обложени и покривени каменим плочама Пронађен је и разни археолошки материјал, стари новац, неки метални предмети (дугмад, клинови, окови, и сл.), нешто керамике, што наводи на закључак да се ради о материјалима из 14-15 вијека.

На питање да оцијени вриједност и квалитет ископине, И.Грујић је рекла да то не практикују да дају у току истражних радова али ће након завршетка и додатних анализа дати своје мишљење и сачинити извјештај. За сада планирају да наставе са ископом сјеверне стране ископа према брду и заштитом и конзервацијом урађеног. Наставак истражних радова би се извршио, на прољеће, након уклањања привременог објекта-одаја.

Разговарали смо и о томе да би  отркривени археолошки објекти могли да нађу мјесто у будућем Црквеном дому, у сутерену/подруму, што треба регулисати пројектном документацијом и на које треба да сагласност да РЗЗКИПН Реп.Српске.

  

Мимо Тамбурић

Уторак, 26.септ.2017Завршена прва фаза археолошких истраживања

Данас је окончана прва фаза археолошких истражних радова извршених на локалитету у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде.Тим поводом је одржана конференција за медије на којој су јавности представљени резултати археолошких радова.

Sopotnica_arh1

Руководилац истражних археолошких радова, које је извео Музеј Херцеговине Требиње, археолог Ивана Грујић, том приликом је изјавила:

“Познато вам је, да је на подручју Горажда, почетком 16.века радила прва штампарија на просторима данашње Босне и Херцеговине, а после цетињске друга на Балкану. Бројни историјски извори говоре о постојању некадашњег средњевековног манастира на овом локалитету, али до данас никаквих материјалних доказа није било. Средњовековни зидови, које видите иза мене, су управо остаци старог Православног манастира, па после ових археолошких радова, са сигурношћу можемо рећи да је Горажднска штампарија радила у оквиру Православног манастира и штампала црквене књиге на ћириличном писму.

Испод темеља бившег црквеног конака, који је саграђен у 19. и 20. веку, пронашли смо остатке двије грађевине које су чиниле цјелину, али нису биле архитектонски повезане у овом делу који је ископан. Пронађени зидови су очувани у висини од око 1,5 метра. Врло је вероватно да је управо у једној од ових просторија била смештена штампарија, јер сама штампарија није имала засебну грађевинску конструкцију, тј.била је смештена у манстирски конак. Осим архитектонских сегмената, пронашли смо и бројни покретни археолошки материјал, који нам је помогао да одредимо период настанка средњовековних зидова. Ради се о тзв. трпезној керамици, која је присутна у већини манастира Српске Православне Цркве 14. и 15. века, која је византијске израде.

screenshot-3

Пронашли смо и 12 гробних места са скелетима. У три гроба су гробни прилози: у једном два дугмета („пуце“) која су се користила на тадашњој ношњи, а један скелет је имао остатке одеће од веза за златним нитима.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ово је добар почетак обнове и сјећања на Горажднску штампарију. Констатовали смо да се овде ради о слојевитом археолошком локалитету које има покретни материјал од праисторијског, римског и средњовековног периода”,  истакла је И.Грујић.

О манастирском карактеру цркве Св.Ђорђа постојали су и раније докази:

  • Натпис уклесан на допрозорнику прозора јужне пјевнице, у коме се братство манастира обавјештава о замонашењу калуђера Исаије. По одликама језика и писма датује се у 15.-16. вијек. Овај натпис нам доказује да је црква Светог Георгија у то вријеме била манастир.
  • Манастирски карактер цркве потврђује и турски попис нахије Горажде (1477) који говори да црква располаже земљишним посједима.

Овим археолошким радовима дошло се до видљивог материјалног доказа о постојању некадашњег средњевјековног Православног манастира на овом локалитету. То увелико потврђује претпоставку да је Горажднска штампарија (1519-1523)  радила у оквиру манастирског конака.

То у сваком случају треба да нас радује. Ово значајно кутурно и духовно светилиште обогаћено је за још један значајан садржај културно-истријског наслијеђа. Остаје сада да се нађе најбоље рјешење за уклапање откривених археолошких објеката у пројектну документацију за израду Црквених одаја и музеј горажданске штампарије.

Остаје само жаљење што ово није урађено раније, како би изградња и опремање тог објекта била на вријеме завршена за велики јубилеј 2019 године:  500-ту годишњицу од почетка рада Горажданске штампарије. Треба сачекати наставак археолошких истражних радова на прољеће како би се добио дефинитиван увид у резултат истраживања и према новонасталој ситуацији обликовати објекте и простор не нарушавајући амбијент црквеног комплекса.

Мимо Тамбурић

Понедељак, 06.нов.2017 – Ново Горажде

Обишао археолошке ископине у порти Храма светог Ђорђа. Нисам баш задовољан нивоом заштите ископаних археолошких објеката и јаме. Бојим се да ће их мало већа количина падавина угрозити. Јама је готово незаштићена, а преко ископаних зидина само је положена фолија. Срећом ова јесен је сунчана, без већих падавина, па се све то још добро држи.

Штета је што ови повољни временски услови нису искориштени за наставак археолошких истраживања. Јер одлагањем за прољеће, улази се у неизвјесност када ће бити настављени. Сигурно не прије марта/априла, а тоје дуг период. Да су завршени сада, имали би јасну преставу о локалитету и могли смо до прољећа завршити израду пројектног рјешења. Овако то ће бити одгођено до дубоко у 2018.годину.

Петак, 15.дец.2017 – Ново Горажде

Оно што сам предпоставио се десило. Јама је недовљно заштићена и на неколико мјеста се земља обруашава на откривене археолошке објекте, а на дну јаме се уочава блато од атмос. падавина и отопљеног снијега.

Субота, 13.јан.2018 – Ново Горажде

Искористио сам прилику, да снимим археолоше објкте. Слике све говоре.

Advertisements