Обнова Сопотнице

Презентација о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св.Георгија у Доњој Сопотници


Поставите коментар

ЗАШТО ТАКО?

Данима размишљам о започетом објекту изнад паркинга поред цркве св.Ђорђа у Доњој Сопотници. Не могу да дођем ни до какве информације ко је и како одлучио да се баш на том мјесту гради објекат. По ко зна који пут питам се зашто тако? Петнаестак година се око тога разговара, да се неби нешто погрешно урадило што може да наруши склад црквеног комплекса, који је простор од посебног значаја. Мисли ме враћају у вријеме када је завршавана обнова цркве, у 2003. годину и разговоре о обнови у рату порушених црквених одаја. И тада је било размишљања да се израчунају количине материјала па да се добровољним акцијама обезбједи материјал и извођачи и гради објекат.

Ја сам стајао на становишту да прво треба урадити програм урбанизације, у циљу заштите црквеног комплекса и шире зоне, тако да се пројектним  условима на предметној локацији дефинишу садржаји који ће ниво простора културног и духовног садржаја подићи на висок ниво у односу на постојећи. Обзиром на централну друштвену, културну и духовну функцију зоне, треба урадити  урбанистичко рјешење примјерено физиономији црквеног комплекса који садржи и тековине изузетно вриједних цивилизацијских достигнућа, које тек треба валоризовати и афирмисати у савременим условима живота.

Предлог је прихваћен са одобравањем али је одмах постављено питање: ко ће то урадити и како то платити.

У тек формираној опшини, притиснутој многобројнимим проблемима од животног интереса није било ни стручног кадра ни финансијских средстава за тако сложен задатак.

Ја сам одлучио да сам рјешим тај задатак и одужим се Завичају који ми толико значи.

Паралелно са мојим ангажовањем на реализацији Научно-истраживачког пројекта о Горажданској штампарији (у периоду 2003-2009.) радио сам на овим документима:

Саставни дио тог пројекта биле су “Смјернице за реализацију пројекта“.

Митрополит дабробосански г.Николај је дао благослов и одобрио ово рјешење, а исте године је у потпуности прихваћено и укључено у израду урбанистичког плана општине Ново Горажде и регулационог плана насеља Копачи.

Епархијски управни одбор православне епархије дабробосанске је одобрио ово идејно рјешење, уз благослов Митрополита дабробосанског г.Николаја (одобрење број 1-63/13 од 25.03.2013.год.).

Писмо намјере, као иницијативу за сазивање састанка Одбора за обнову Сопотнице у години 495-те годишњице Молитвеника горажданског, упућено:

НАЧЕЛНИКУ ОПШТИНЕ НОВО ГОРАЖДЕ- Предсједнику одбора за обнову, ЦРКВЕНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ОПШТИНИ ГОРАЖДАНСКОЈ – НОВО ГОРАЖДЕ, СРПСКОМ ПРОСВЈЕТНОМ И КУЛТУРНОМ ДРУШТВУ “ПРОСВЈЕТА”- НОВО ГОРАЖДЕ, УДРУЖЕЊУ “ХЕРЦЕГ СТЕФАН ВУКЧИЋ КОСАЧА” – КИЧИНЕР, КАНАДА и на још неколико адреса, члановима одбора за обнову, људима упућеним у ову проблематику и вољних да дају свој допринос у реализацији програма обнове, садржавало је и следећи приједлог:

Обзиром да су се у току прошле године десиле одређене промјене, које имају значајан утицај на реализацију програма везаних за активности на очувању културно-историјске баштине у склопу комплекса Храма Светог Ђорђа, сматрам да је неопходно, што прије, сазвати састанак одбора.

Бојим се да смо закаснили да реализујемо дио Пројекта „Задужбина Љубавића“ (изградњу објеката Црквеног дома – одаја и музеја) до 2019.године, обзиром на промијењене услове – археолошке истражне радове у току, на локалитету објекта. Но са тим активностима свакако не треба стати, али се мора, усклађен са новим условима, установити нови програм и план дјеловања или пронаћи алтернативно рјешење.

Састанак никада није одржан.

Није ми намјера да истичем своје ангажовање на овим документима, већ да скренем пажњу да се имало на шта осврнути, да се на основу тих докумената разговара, анализира и донесе добра одлука о радовима у комплексу цркве светог Ђорђа. Та, поменута документа (идејна рјешења и др.), која су раније анализирана и усвојена, представљају какву-такву регулативу за квалитетно одлучивање.

(Поменуте документе можете погледати на интернет порталу: https://obnovasopotnice.wordpress.com/)

Намјера ми је и да обавијестим заинтересоване, да ја у одлуци о локацији, евентуалном пројекту и изградњи тог објекта у изградњи нисам учествовао – нисам ни косултован. Ја сам своје рекао кроз поменуте документе. Остаје само горак утисак да је то био узалудан труд.

Не мислим да су они који су одлучивали-како су одлучивали, имали лошу намјеру. Али, о стручним питањима у одлукама морају да учествују стручни људи. Грешке у урбанизму праве велики поремећај и трајну штету, текшо се исправљају и јако су скупе.

Ми нисмо тако богато друштво да правимо јефтине или привремене објекте на тако драгоцијеним локацијама.

Миломир Тамбурић дипл.грађ.инж.

Advertisements


Поставите коментар

ИНОВИРАНО ИДЕЈО РЈЕШЕЊЕ

-ЛОЦИРАЊЕ ОБЈЕКТА И ОКОЛНО УРЕЂЕЊЕ-

У току прошле, 2017. године десиле су се одређене промјене, које имају значајан утицај на реализацију програма везаних за активности на очувању културно-историјске баштине у склопу комплекса Храма Светог Ђорђа.

На основу одобрења Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа (РЗЗКПН) за истраживање број 07/1.20.21/624-613/17 од 11.09.2017. уз подршку Српске Православне цркве  и Општине Ново Горажде, 11.09.2017.отпочели су археолошки истражни радови.

На падини изнад храма Св.Ђорђа. десно од привременог објекта, који је подигнут на темељима у рату (1992.год.) порушеног објекта црквених одаја, испод остатака његових темеља, ископан је ров, у дужини 20-так метара, ширине око 4м и дубине 1,5-2.5м.

26.септ.2017.  је окончана прва фаза археолошких истражних радова извршених на локалитету у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде. РЗЗКПН за сада планира конзервацију и заштиту урађеног. Наставак истражних радова би се извршио, на прољеће, након уклањања привременог објекта-одаја.

Овим археолошким радовима дошло се до видљивог материјалног доказа о постојању некадашњег средњевјековног Православног манастира на овом локалитету. То увелико потврђује претпоставку да је Горажднска штампарија (1519-1523)  радила у оквиру манастирског конака.

То у сваком случају треба да нас радује. Ово значајно културно и духовно светилиште обогаћено је за још један значајан садржај културно-истријског наслијеђа. Сада треба да се нађе најбоље рјешење за уклапање откривених археолошких објеката у пројектну документацију за израду Црквених одаја и музеј горажданске штампарије.

Остаје само жаљење што ово није урађено раније, како би изградња и опремање тог објекта била на вријеме завршена за велики јубилеј 2019 године:  500-ту годишњицу од почетка рада Горажданске штампарије. Овако, треба сачекати наставак археолошких истражних радова на прољеће, како би се добио дефинитиван увид у резултат истраживања и према новонасталој ситуацији обликовати објекте и простор не нарушавајући амбијент црквеног комплекса.

Нисам баш задовољан нивоом заштите ископаних арх.објеката и јаме. Бојим се да ће их мало већа количина падавина угрозити. Јама је готово незаштићена, а преко ископаних зидина само је положена фолија. Срећом ова јесен је била сунчана, без већих падавина, па се све то још добро држи.

Штета је што ти повољни временски услови нису искориштени за наставак археолошких истраживања. Јер одлагањем за прољеће, улази се у неизвјесност када ће бити настављени. Сигурно не прије марта/априла, а то је дуг период. Да су завршени до сада, имали би јасну преставу о локалитету и могли смо до прољећа завршити израду пројектног рјешења. Овако то ће бити одгођено до дубоко у 2018.годину.

Мишљења сам да Црквени дом треба радити ван садашњег црквеног дворишта, на падини изнад паркинга, јер је неизвјесно када ће и да ли ће моћи да се ради на локацији која је била одређена (на темељима  у рату порушених одаја) и за који је било још 2008.године урађено и усвојено, од стране Одбора за обнову Сопотнице, Идејно рјешење, добијена сагласност Епархијског управног одбора и благослов бившег митреополита г.Николаја, за израду главног пројекта и изградњу објекта (2013г.).

Ја сам раније радио Идејно рјешење уређења простора ван црквене порте. Простор изнад паркинга, мала зараван био је предвиђен за повезивање паркинга, комуникацију/везу са алејом према гробљу и ев.будућим садржајима/објектима у падини изнад тог простора. То би био парковски простор са уређеним зеленим површинама, цвјећњацима, комуналним мобилијаром, скулптурама и спомеником првој штампарији на простпру БиХ и малим амфитеатром за обављање културних манифестација приликом традиционалних саборовања код ове значајне духовне и културноисторијске институције.

За новонасталу ситацију предлажем Иновирано идејно рјешење.

Објекат Црквеног дома који би садржавао у једном дијелу вишенамјенску салу (за окупљања поводом парастоса, вјенчања, крштења и др.), а у другом: библиотеку и салу за изложбе, промоције, презентације (спомен сала горажданске штампарије) и реплику старе горажданске штампарије, био би лоциран на падини изнад паркинга и изнад платоа који би се уредио за одржавање традиционалних културних манифестација и приредби на отвореном простору и служио као прилаз новопројектованом објекту. Даље на падини би фазно могли да се изграде и објекти са другим садржајима (конак са смјештајним, угоститељским и др. услугама).

Овај локалитет даје пуно више слободе у дефинисању, структуре, спратности,  намјене, обликовања и садржаја-објеката који би требало да задовоље практичне потребе црквене општине и њених парохијана, а да истовремено, својим осталим садржајима, квалитативно унаприједи понуду комплекса храма и употпуни доживљај посјетилаца овом култном мјесту, несвакидашњем споју вриједности духовног и културног.

Наравно, ово је само идеја, коју тек треба озбиљно анализирати и одлучити о лоцирању објекта на основу детаљних геодетских подлога, о обликовању, садржају и намјени и дефинисању задатка новом пројетном рјешењу.

Илустрације ради, ако би се Идејно рјешење објекта Одаја и музеја Горажданске штампарије/Црквени дом позиционирао на новопројектованој локацији то би могло да изгледа овако.

Тако квалитетан простор, у склопу комплекса цркве Светог Ђорђа, који је заштићени простор од посебног интереса, гдје је сваки педаљ земљишта драгоцијен, мора се са ВЕЛИКОМ пажњом мјерити и рационално искористити да се не наруши изузетана вриједност овог култног мјеста.

Јануар-Фебруар 2018.

Аутор: Мимо Тамбурић

 

 


Поставите коментар

495 ГОДИНА ГОРАЖДАНСКОГ МОЛИТВЕНИКА

НАЧЕЛНИКУ ОПШТИНЕ НОВО ГОРАЖДЕ- Предсједнику одбора за обнову

ЦРКВЕНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ОПШТИНИ ГОРАЖДАНСКОЈ – НОВО ГОРАЖДЕ

СРПСКОМ ПРОСВЈЕТНОМ И КУЛТУРНОМ ДРУШТВУ “ПРОСВЈЕТА”- НОВО ГОРАЖДЕ

УДРУЖЕЊУ “ХЕРЦЕГ СТЕФАН ВУКЧИЋ КОСАЧА” – КИЧИНЕР, КАНАДА

 

Предлог за годину 2018. ГОДИНУ МОЛИТВЕНИКА ГОРАЖДАНСКОГ

Културна баштина није у прошлости, него у садашњости. Она нам није задата, није дата као поклон, него је наш задатак. Културна баштина мора да буде створена, мора да буде извучена из наслага несавремености, запуштености и подразумевања, које је неразумевање, мора да буде реанимирана, на примерен начин представљена и живо контекстуализована.

(Изговорено на  промоција Научноистраживачког пројекта „Горажданска штампарија 1519-1523“, године 2009. у Новом Горажду)

Поштовани,

Поново користим ову, горе наведену, лијепо срочену мисао,  да вас подсјетим на нашу генерацијску обавезу.

Ова, 2018. година је година значајног јубилеја:

  • 495-та година горажданског Молитвеника, штампаног у штампарији Божидара Љубавића – Горажданина, при храму Св.Ђорђа у Доњој Сопотници 1523. године.

Предлажем да се, поводом тог јубилеја, закаже састанак Одбора на коме би се анализирала реализација раније донесених закључака и одлучило  о даљим активностима око Обнове цркве, Црквеног дома, реализацији Пројекта „Задужбина Љубавића“ и припрема за обиљежавање 500-те годишњице Горажданске штампарије 2019.године.

Подсјетићу вас на само неке договоре/закључке из протеклог периода, у вези са реализацијом Програма обнове из 1999.године и Пројекту “Задужбина Љубавића”:

А)           У 490-тој години Псалтира горажданског одржан је, 05. августа 2011. године, састанак Одбора за обнову комплекса храма Светог Ђорђа у црквеним просторијама у Доњој Сопотници, на коме су донијети следећи закључци, у циљу реализације Пројекта “Задужбина Љубавића”:

  1. Да се на једној од следећих сједница СО-е Ново Горажде донесе Одлука о установљењу “Повеље Љубавића”, признања које ће се додијељивати сваке године за најбоље графичко уређење књига на српском језику и ћириличном писму, као трајна успомена на ћириличну штампарију која је у Доњој Сопотници, у склопу храма Светог Ђорђа, радила у периоду од 1519-1523. године.
  2. Да се формирају пододбори у склопу Одбора за обнову који ће водити активности на реализацији Пројекта “Задужбина Љубавића”:

–  за изградњу објеката (одаја и музеја) у склопу комплекса храма Светог Ђорђа  (израдити пројектну документацију  са потребним сагласностима  и обезбједити начин  финансирања).

–  на организовању сегмента Културно-просвјетног програма и установљењу награде  “Повеље Љубавића” (утврђивање правилника, годишњег програма и финансијског плана, одређивање висине награда и именовање жирија за додјелу награда).

Б)           У одајама Храма Светог Ђорђа, 01. Јула 2014. године, на дан када је прије 495 година одштампана прва књига Горажданске штампарије – „Служабник/Литургија“, окупили смо се да сачувамо бар сјећање на тај велики и значајни догађај. На дневном реду је била:

  • Анализа реализације програма обнове цркве према закључцима Одбора за обнову и Одлуке општине Српско Горажде број: 01-02-102/99 од 14.06.1999. године – шта је урађено и шта треба да се уради
  • Представљање интернет презентације СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ НА ДРИНИ
  • Дискусија и даљи кораци за провођење пројекта “Задужбина Љубавића”

У дискусијама које су услиједиле и у којима су учествовали већина присутних истакнута је потреба доношења адекватне Одлуке СО Ново Горажде о именовању Одбора за прославу 500 година Горажданске штампарије, а који би уједно проводио и активности на реализацији пројекта “Задужбина Љубавића”.

***

Покушајмо бар урадити оно што је закључено прије двије године и прије пет година.

Ако то није изводљиво покушајмо промијенити поменуте планове, ускладити са новонасталом ситуацијом и договорити нове или, ако ни то није могуће, одустати од њих (боље је и то него доносити закључке који се не реализују).

Бојим се да смо закаснили да реализујемо дио Пројекта „Задужбина Љубавића“ (изградњу објеката Црквеног дома – одаја и музеја) до 2019.године, обзиром на промијењене услове – археолошке истражне радове у току, на локалитету објекта. Но са тим активностима свакако не треба стати, али се мора, усклађен са новим условима, установити нови програм и план дјеловања или пронаћи алтернативно рјешење. У прилогу можете погледати иновирано Идејно рјршење уређења простора које би послужило за анализу и дискусију о изналажењу најбољег рјешења лоцирања, садржаја и намјене објекта. Иновирано идејно рјешење-2018

Немојте занемарити вријеме –  наредне 2019.године навршава се:

  • 500 година од почетка рада Горажданске штампарије (1519) и
  • 800 гидина од оснивања аутокефалне Српске православне цркве (1219).

Вријеме је да се покрене иницијатива код надлежних институција (Митрополије дабробосанске, Влада Републике Српске и Републике Србије и др.) да се централна прослава обиљежавања ових значајних јубилеја одржи у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде.

Mиломир-Мимo Тамбурић

09.јануар. 2018.године


Поставите коментар

Aрхеолошки истражни радови

Понедељак, 18.септ.2017Доња Сопотница Почела археолошка истраживања

На локалитету комплекса храма Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде у току су истражни археолошки радови.

Радови су у почели 11.09.2017. на основу одобрења Републичког завода за заштиту
културно-историјског и природног насљеђа за истраживање број 07/1.20.21/624-613/17 од 11.09.2017., уз подршку Српске Православне цркве  и Општине Ново Горажде.

На падини изнад храма Св.Ђорђа. десно од привременог објекта, који је подигнут на темељима у рату (1992.год.) порушеног објекта црквених одаја, испод остатака његових темеља, ископан је ров, у дужини 20-так метара, ширине око 4м и дубине 1,5-2.0м.

Мало сам био изненађен примијењеном методологијом – да се одмах приступило широком ископу, а да нису вршена сондажна истраживања!?!

У разговору са, археологом Иваном Грујић, која руководи радовима, сазнајемо да истражне археолошке радове изводи Музеј Херцеговине – Требиње, уз асистенцију колегице археолога Снежане Антић из Музеја Семберије – Бијељина.  Циљ ових истраживања је откривање остатака средњовјековног манастира, односно објекта у којем је, како се претпоставља, била смјештена Горажданска штампарија  у периоду 1519-1523.године.

До сада су отркривени дијелови зидова старог објекта испод површине земље на мјесту порушених црквених одаја и гробови са скелетима, обложени и покривени каменим плочама Пронађен је и разни археолошки материјал, стари новац, неки метални предмети (дугмад, клинови, окови, и сл.), нешто керамике, што наводи на закључак да се ради о материјалима из 14-15 вијека.

На питање да оцијени вриједност и квалитет ископине, И.Грујић је рекла да то не практикују да дају у току истражних радова али ће након завршетка и додатних анализа дати своје мишљење и сачинити извјештај. За сада планирају да наставе са ископом сјеверне стране ископа према брду и заштитом и конзервацијом урађеног. Наставак истражних радова би се извршио, на прољеће, након уклањања привременог објекта-одаја.

Разговарали смо и о томе да би  отркривени археолошки објекти могли да нађу мјесто у будућем Црквеном дому, у сутерену/подруму, што треба регулисати пројектном документацијом и на које треба да сагласност да РЗЗКИПН Реп.Српске.

  

Мимо Тамбурић

Уторак, 26.септ.2017Завршена прва фаза археолошких истраживања

Данас је окончана прва фаза археолошких истражних радова извршених на локалитету у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде.Тим поводом је одржана конференција за медије на којој су јавности представљени резултати археолошких радова.

Sopotnica_arh1

Руководилац истражних археолошких радова, које је извео Музеј Херцеговине Требиње, археолог Ивана Грујић, том приликом је изјавила:

“Познато вам је, да је на подручју Горажда, почетком 16.века радила прва штампарија на просторима данашње Босне и Херцеговине, а после цетињске друга на Балкану. Бројни историјски извори говоре о постојању некадашњег средњевековног манастира на овом локалитету, али до данас никаквих материјалних доказа није било. Средњовековни зидови, које видите иза мене, су управо остаци старог Православног манастира, па после ових археолошких радова, са сигурношћу можемо рећи да је Горажднска штампарија радила у оквиру Православног манастира и штампала црквене књиге на ћириличном писму.

Испод темеља бившег црквеног конака, који је саграђен у 19. и 20. веку, пронашли смо остатке двије грађевине које су чиниле цјелину, али нису биле архитектонски повезане у овом делу који је ископан. Пронађени зидови су очувани у висини од око 1,5 метра. Врло је вероватно да је управо у једној од ових просторија била смештена штампарија, јер сама штампарија није имала засебну грађевинску конструкцију, тј.била је смештена у манстирски конак. Осим архитектонских сегмената, пронашли смо и бројни покретни археолошки материјал, који нам је помогао да одредимо период настанка средњовековних зидова. Ради се о тзв. трпезној керамици, која је присутна у већини манастира Српске Православне Цркве 14. и 15. века, која је византијске израде.

screenshot-3

Пронашли смо и 12 гробних места са скелетима. У три гроба су гробни прилози: у једном два дугмета („пуце“) која су се користила на тадашњој ношњи, а један скелет је имао остатке одеће од веза за златним нитима.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ово је добар почетак обнове и сјећања на Горажднску штампарију. Констатовали смо да се овде ради о слојевитом археолошком локалитету које има покретни материјал од праисторијског, римског и средњовековног периода”,  истакла је И.Грујић.

О манастирском карактеру цркве Св.Ђорђа постојали су и раније докази:

  • Натпис уклесан на допрозорнику прозора јужне пјевнице, у коме се братство манастира обавјештава о замонашењу калуђера Исаије. По одликама језика и писма датује се у 15.-16. вијек. Овај натпис нам доказује да је црква Светог Георгија у то вријеме била манастир.
  • Манастирски карактер цркве потврђује и турски попис нахије Горажде (1477) који говори да црква располаже земљишним посједима.

Овим археолошким радовима дошло се до видљивог материјалног доказа о постојању некадашњег средњевјековног Православног манастира на овом локалитету. То увелико потврђује претпоставку да је Горажднска штампарија (1519-1523)  радила у оквиру манастирског конака.

То у сваком случају треба да нас радује. Ово значајно кутурно и духовно светилиште обогаћено је за још један значајан садржај културно-истријског наслијеђа. Остаје сада да се нађе најбоље рјешење за уклапање откривених археолошких објеката у пројектну документацију за израду Црквених одаја и музеј горажданске штампарије.

Остаје само жаљење што ово није урађено раније, како би изградња и опремање тог објекта била на вријеме завршена за велики јубилеј 2019 године:  500-ту годишњицу од почетка рада Горажданске штампарије. Треба сачекати наставак археолошких истражних радова на прољеће како би се добио дефинитиван увид у резултат истраживања и према новонасталој ситуацији обликовати објекте и простор не нарушавајући амбијент црквеног комплекса.

Мимо Тамбурић

Понедељак, 06.нов.2017 – Ново Горажде

Обишао археолошке ископине у порти Храма светог Ђорђа. Нисам баш задовољан нивоом заштите ископаних археолошких објеката и јаме. Бојим се да ће их мало већа количина падавина угрозити. Јама је готово незаштићена, а преко ископаних зидина само је положена фолија. Срећом ова јесен је сунчана, без већих падавина, па се све то још добро држи.

Штета је што ови повољни временски услови нису искориштени за наставак археолошких истраживања. Јер одлагањем за прољеће, улази се у неизвјесност када ће бити настављени. Сигурно не прије марта/априла, а тоје дуг период. Да су завршени сада, имали би јасну преставу о локалитету и могли смо до прољећа завршити израду пројектног рјешења. Овако то ће бити одгођено до дубоко у 2018.годину.

Петак, 15.дец.2017 – Ново Горажде

Оно што сам предпоставио се десило. Јама је недовљно заштићена и на неколико мјеста се земља обруашава на откривене археолошке објекте, а на дну јаме се уочава блато од атмос. падавина и отопљеног снијега.

Субота, 13.јан.2018 – Ново Горажде

Искористио сам прилику, да снимим археолоше објкте. Слике све говоре.


Поставите коментар

570 ГОДИНА ГОРАЖДАНСКЕ ЦРКВЕ

Ове, 2016.године навршава се 570 година горажданске цркве.

Crkva_3 dobaПоводом тог јубилеја анализирао сам доступне историјске документе и покушаћу да, хронолошки представим најбитније догађаја из “живота“ овог значајног културно-историјиског споменика. Надам се да ће неки од тих података помоћи у будућим радовима који се планирају у склопу црквеног комплекса, који је проглашен националним спомеником БиХ – мислим прије свега на осликавање цркве, изградњу у последњем рату порушеног Црквеног дома, уређење околног простора и истражне археолошке радове.

Није далеко 2019. година када треба обиљежити јубилеј – 500 година почетка рада штампарије Божидара Љубавића – Горажданина.

Да ли ће се успјети у достојном обиљежавању тих јубилеја и реализацији пројекта “Задужбина Љубавића”, којим је предвиђена и обнова Црквеног дома у коме би била смјештена библиотека Божидар Горажданинa и спомен соба старе горажданске штампарије, не зависи само од сиромашне општине Ново Горажде. Требало би то бити брига и Митрополије дабробосанске и СПЦ и акадмија науке и умјетности и министарстава културе и просвјете, и других научних и културних институција Републике Српске, БиХ и Србије, и свих оних који могу препознати вриједности овог културног блага.

То је обавеза према културној баштини – афирмисати ову значајну културну тековину и недозволити да поново буде скрајнута изван домашаја пажње културне јавности и постане биљег наше површности и небриге према светињама које су надживјеле вријеме.

Комплетан документ погледајте на линку: 570 godina goraždanske crkve

М.Т.


Поставите коментар

Промјена назива објекта

У склопу активности на обнови храма Св.Ђорђа у Доњој Сопотници, који је био порушен, запаљен и девастиран у рату 1992.године,  од 1999. године у плановима, програмима, пројектима и другим документима помиње се и обнова објекта, који је називан разлчитим именима: Конаци, Црквени конаци, Одаје, Црквене одаје, Музеј горажданске штампарије и сл. То може изазвати забуну, код недовољно упућених, да се не ради о истом, у рату потпуно уништеном објекту, који се планира обновити на локацији на којој је некада био, а помиње се од 1891.године.

Источник 1981

Источник 1981

У “Источнику“, мјесечном духовном часопису за црквено-просвјтне потребе српско-православног свештенства, свеска 6 и 7, стр.304, издатог у Сарајеву за мјесеце јануар и фебруар 1891. објављена је информација да је у Горажду освештан ЦРКВЕНИ ДОМ (… горашка српска цркв.општина дозволом свога родољубивог митрополита Серафима, премда сиромашна големијем жртвама подигла је уз Херцегову задужбину “црквени дом“ са 11 повећих соба и намијенила га употреби народа кад цркви дође. Овај дом освештан је и народу отворен лицем на Видив-дан о.г.).

Погледајте факсимил документа у прилогу.

Мишљења сам да је овај назив – Црквени дом – најдекватнији за објекат који би требао да се изгради у комплексу храма Св.Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде, обзиром на намјену и садржај објекта и да би било пожељно у свим документима гдје се помињу различити називи за тај објекат, преименовати/промијенити их у објекат Црквени дом.

Мимо Тамбурић,дипл.инг.грађ.

Факцимил из Источника за јануар и фебруар 1891.

Факцимил из Источника за јануар и фебруар 1891.


Поставите коментар

495 година горажданске штампарије

ФОРМИРАН ОДБОР ЗА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 500 ГОДИНА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ

У Доњој Сопотници код Новог Горажда 1. јула обиљежено 495 година од штампања Служабника

Састанак 01.07.2014.

НОВО ГОРАЖДЕ – У храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда 1. јула је обиљежена 495-та годишњица штампања Служабника у Горажданској штампарији, прве на просторима БиХ и друге на Балкану, у којој су штампане ћириличне црквене књиге од 1519. до 1523. године, одакле је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунији.

Sluzabnik495_MПрофесор Славко Топаловић је подсјетио на бројне активности од 1999. године на обнови храма који је био порушен, запаљен и девастиран у рату 1992. године, као и штампању фототипског издања књига Горажданске штампарије, а инжињер Миломир Тамбурић, координатор свих активности у досадашњем Одбору, представио интернет презентацију о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св. Ђорђа у Доњој Сопотници (https://obnovasopotnice.wordpress.com/) под називом “СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ НА ДРИНИ” и презентирао је обимну пројектну и другу документацију за градњу објекта Црквених одаја и музејагоражданске штампарије.

На овом скупу је покренута иницијатива за оснивање Одбора за обиљежавање 500 година Горажданске штампарије, чија ће окосница бити ранији одбор, озваничен и проширен од стране Скупштине општине Ново Горажде, на чијем челу ће по функцији бити начелник ове локалне заједнице.

–          Пред овим Одбором су бројни задаци, почев од покретања културне манифестације „Свети Ђорђе на Дрини“ и установљавања „Повеље Љубавића“, награде за најбоље графичко рјешење ћириличних књига објављених на српском говорном подручју, па до прибављања свих сагласности и  документације за што скорији почетак израде главног пројектаи изградње објекта Црквених одаја и музеја који би садржавао и реплику старе горажданске штампарије, нагласио је Миломир Тамбурић.

Парох гораждански, Новица Ћебић, је изразио очекивање да ће се бројним активностима на изградњи садржаја спомен штампарије и завршетка сликописања храма Светог Ђорђа придружити православни вјерници и доброчинитељи из свих српских земаља, Влада Републике Српске, просвјетне и културне институције Српске, Србије и Црне Горе.   

По ријечима начелника општине Ново Горажде, Далибора Нешковића, ова локална заједница у потпуности подржава предложене активности, како би се 2019. године на достојан начин обиљежио велики јубилеј, 500 година од почетка рада Горажданске штампарије.

–          Ново Горажде је мала и неразвијена општина, али на српској културној и духовној мапи заузима једно од најзначајнијих мјеста. Надам се да ће ова генерација то знати цијенити и обнављањем Горажданске штампарије до 2019. године одужити се нашим славним прецима, поручио је Нешковић.

Славко Хелета

Записник са састанка 01.07.2014. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Поставите коментар

Извјештај о реализацији пројекта црквених одаја

Активности на обнови Храма Св.Ђорђа, црквених одаја и афирмцији  Горажданске штампарије почели су 1999.године.

Циљ нам је да потпуно обновимо овај културно-историјски комплекс и да му удахнемо нови живот, нове садржаје и ново вјековно трајање. Тако би допринијели очувању овог вјерског и културног средишта, колијевке српске штампане ћириличне технологије – прве штампане графике и књижевне ријечи српског језика.

Рехабилитацијом објекта, који је постојао и који је у рату уништен, Црквене одаје би добиле рационалне функционалне садржаје: у једном дијелу  вишенамјенску салу (за окупљања поводом парастосa, вјенчања, крштења и др.), а у другом библиотеку и салу за изложбе, промоције, презентације (спомен сала горажданске штампарије) и реплику старе горажданске штампарије. Предвиђа се и уређење површина око објекта изградњом интерне пјешачке стазе – алеје према гробљу, уређење платоа изнад паркинга који би се користио за одржавање традиционалних културних манифестација и приредби на отвореном простору и као прилаз новопројектованом објекту.

Тако би обезбиједили амбијент и елементарне услове за одржавање обичајних и културних манифестација које његују традицију српског народа општине Ново Горажде.

У извјештају који вам представљамо дали смо детаљније образложење о подузетим активностима од стране Одбора за обнову и изградњу конака и проблематици која нас спречава да се обезбједе услови за реализацију израде главног пројекта и изградњу објекта црквених одаја.

(Види: Одаје_Извјештај о реализацији ).


Поставите коментар

Књиге горажданске штампарије у централној библиотеци канадског парламрнта у Отави

13.11.2013.

Velika sve~anost u kanadskom Parlamentu u Otavi

ЋИРИЛИЧНА КЊИГА У ЦЕНТРАЛНОЈ БИБЛИОТЕЦИ КАНАДЕ

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Захвајљујући ангажовности њене екселенције Биљане Гутић – Бјелица, абасадорке БиХ у Отави, Преосвешеног владике Георгија, епископа Епархије канадске СПЦ, сликара Ђура Лубарде, члана Управног одбора „Српско-Канадског друштва Херцег Стефан Вукчић Косача“ из Кичинера  и Српске националне академије из Торонта, 21. Новембра 2013. године уз присуство дипломатског кора у Отави, представника парламента Канаде и директора централне библиотеке парламента, уручен је поклон трокњижје Гораждранске штампарије СЛУЖБЕНИК штампан 1519, ПСАЛТИР штампан 1521. и МОЛИТВЕНИК штампан 1523. године.

Ove zna~ajne kwige od tada su na policama centralne biblioteke  kanadskog Parlamenta u Otavi i  bi}e dostupne  nau~nim radnicima,  institucijama i pojedincima.

Na izuzetnoj sve~anosti u prostorijama kanadskog Parlameta,kwige je direktoru Centralne biblioteke, gospo|i Lin Brodi, uru~ila Biqana Guti} Bjelica, ambassador Bosne i Hercegovine u Otavi.

Predstavniku Centralne biblioteke uru~ena je i kwiga @itije, poklon vladike Georgija, kao i slika crkve ,,Sveti \or|e,, u Dowoj Sopotnici, rad slikara \ura Lubarde.

Ambasadsorka BiH u Otavi Biqana Guti} Bjelica poklonila je Bernardu Trotieru, ~lanu kanadskog Parlamenta kwigu u velikom srpskom pravoslavnom svecu Vasiliju Ostro{kom.  

Izdava~ki poduhvat-{tampawe reprint izdawa }irili~nih kwiga gora`danske {tamparije-Slu`abnika(1519), Psaltira(1521) i Molitvenika(1523)- rezultat su projekta ,,Gora`danska {tamparija,, koga je u periodu od 2003. do 2009. (kada su kwige kona~no od{tampane) vodio Istra`iva~ko-nau~ni tim Narodne biblioteke Srbije i Filozofskog fakulteta Isto~no Sarajevo, uz podr{ku Ministarstva prosvete i culture Republike Srbije i Republike Srpske.

Pored reprint izdawa tri kwige, {tampani su i nau~ni radovi brojnih saradnika iz Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske, Rusije i Srbije, Narodne biblioteke Srbije, Matice Srpske, Bogoslovskog fakulteta iz Beograda, Patrijar{ijskog muzeja Srpske pravoslavne crkve iz Beograda i Biblioteke svetog arhijerejskog sinoda Rumunske pravoslavne crkve.

Projekat predstavqa ~etvorotomno fototipsko i elektronsko izdawe Slu`abnika, Psaltira i Molitvenika gora`danske {tamparije od{tampane na }irilici, s propratnim zbornikom multidisciplinarnih istra`ivawa, opisa i vrednovawa.

Gora`danska {tamparija je druga {tamparija, posle cetiwske, koja je {tampala kwige srpskim jezikom i pismom i po~etkom 16.veka povezivala culture, kwi`evnosti i umetnosti Venecije u Italiji,Gora`da u tada{woj Staroj Hercegovini i Trgovi{ta u Rumuniji.

Fototipsko i elektronsko izdawe kwiga Gora`danske {tamparije predstavqa uzoran primer o~uvawa i promovisawa srpske kulturne ba{tine i ulog kulturnog kapitala koji nadilazi okvire nacionalne kulture, istorije, jezika i identiteta.

U hramu ,,Sveti \or|e,, u Dowoj Sopotnici kod Gora`da,koji je 1454. godine podigao herceg od svetog Save, veliki vojvoda bosanski, gospodar humski i knez drinski Herceg Stefan Vuk~i} Kosa~a, 1519. godine po~ela je sa radom prva {tamparija na prostorima dana{we Bosne i Hercegovine, a druga na Balkanu, posle cetiwske.

[tampariju je osnovao  Bo`idar Qubavi} Gora`danin, prenev{i je iz Venecije u Dowu Sopotnicu kod Gora`da, odakle je 1523. godine, pod najezdom Turaka, preme{tena u Trgovi{te u Rumuniji.

Istra`ivawa kroz ovaj projekat pokazala su da je ideja o osnivawu {tamparije u Dowoj Sopotnici kod Gora`da potekla iz manastira Mile{eva, koji je nakon propasti Pe}ke patrijar{ije, postao duhovni i kulturni centar srpstva.

                                                                                                                                                              Vojo Ma~ar

GOSTI

Sve~anoj primopredaji kwiga u kanadskom Parlamentu prisustvovali su: Biqana Guti} Bjelica, ambasadorka BiH u Otavi, Marija Ligor,ambasadorka Rumunije u Kanadi, Mirjana [e{um ]ur~i},otpravnik poslova pri ambasadi Srbije u Otavi, Irena Gril,otpravnik poslova slovena~ke ambasade, Mithat Pa{i},savetnik i otpravnik poslova u Ambasadi BiH. Xana Hozo,generalni sekretar Parlamentarne grupe prijateqstva Kanada-BiH, Lin Brodi,direktor Centralne biblioteke, Bernard Trotier i Kornelije ^izu,~lanovi kanadskog Parlamenta, te Zoran i Gordana Mr|a i Zoran Markovi} iz Otave, Milomir Stojanovi},predsednik Kanadsko srpskog dru{tva ,,Herceg Stefan Vuk~i} Kosa~a,, iz Ki~inera i ~lanovi Upravnog odbora Dobrinka Popovi},\uro Lubarda i Vojo Ma~ar.

(Фотографије и текст: Војо Мачар, Канада)

Чланак Воја Мачара Насловна страна Вести

Из медија

24.11.2013.

Честитам и захваљујем још једном и теби и Канадско-српском друштву Херцег Стефан Вукчић Косача на овој успјешној и значајној акцији. Нека нам она буде подстрек за даље дјеловање у афирмисању наше значајне културне баштине.

Једна добронамјерна примјрдба за будуће информисање. У чланку се помиње  …четверотомно фототипско издање једине три сачуване књиге…Ове констатације не стоје:

а) Нису у питању 3 сачуване књиге (чак ни једна није комплетна), него су оне комплетиране из већег броја фрагмената/дијелова из више музејских, архивских и др. збирки широм Европе.

б) Четвоворотомно издање садржи три фототипска издања горажданских књига из 16. вијека и књигу Горажданска Штампарија 1519-1523, зборник научних студија о овој штампарији.

Срдачан Поздрав, Мимо Тамбурић


Поставите коментар

Стручно мишљење о могућностима изградње објекта

Након што је Епархијски управни одбор православне епархије дабробосанске одобрио идејно рјешење објекта Црквених одаја и музеја горажданске штампарије, активирали смо Одбор за обнову и формиали оперативни одбор за реализацију израде главног пројекта и рехабилитацију предметног објекта (јуна 2013.г.).

Утврдили смо програм и план активности за израду главног пројекта реконструкције објекта Црквених одаја и музеја горажданске штампарије. Планирали смо да у року од 60 дана урадимо главни пројекат и извршимо припреме за извођенје радова, а до краја године да завршимо грубе грађевинске радове.  (види ПДФ документ: Активности на изради Гл.пројекта)

Непосредно након састанка од Секретаријата за урбанизам општине Ново Горажде затражени су локацијски услови, подлоге за пројектовање главног пројекта, Урбанистичко-технички услови и остали материјали који су евидентирани у плану активности за Секретаријат. Секретаријат се обратио Заводу за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике српске у Бања Луци. Уз захтјев су доставили и Идејно рјешење објекта Црквених одаја и музеја горажданске штампарије (усвојено од стране Одбора за обнову и Епархијског управног одбора Митрополије дабробосанске).

Из секретаријата урбанизма општине Ново Горажде су нас је обавјестила о ставу Завода за  заштиту културно историјског и природног наслијеђа Реп.Српске – Бања Лука (дир. Милијана Окиљ) да ништа не предузимамо даље у вези главног пројекта, јер је Градитељска цјелина – Црква св.Ђорђа национални споменик БиХ и они ће одредити услове и све друге процедуре везане за реконструкцију и остале захвате у комплексу цркве и околини. Очекују да окупе колегиј, послије годишњих одмора, па ће се огласити.

Да не би губили драгоцијено вријеме, на бази расположивих података и договора са састанка Одбора одржаног 26.јуна 2013.г., Миломир Тамбурић дипл.грађ.инж. је урадио Пројектни задатак за израду главног пројекта реконструкције црквених одаја и музеја горажданске штампарије (јули 2013.) (Види: Пројектни задатак_Одаје&Музеј).

На састанцима Одбора за реконструкцију Конака, у августу 2013.године, расправљало се у вези пројектног задатка и о даљим активностима увези са тим новим моментом. Договорили смо да ништа не радимо док не дође мишљење Завода, али да ми остајемо при нашем Идејном рјешењу одаја, које у потпуности задовољава наше потребе и планиране активности, да остајемо при рехабилитацији објекта који је постојао и који је у рату уништен. Посебно ћемо истрајати у вези спратност – приземни објекат, јер смо се дуго бавили том проблематиком и све анализе су показале, а и одлучан је став Одбора за изградњу, да због денивелације терена и геом.карактеристика цркве на том мјесту не може да се ради објекат веће спратности.

Разматрано је и идејно рјешење уређења око објекта Одаја. Прихваћена је варијанта да се продавница свјећа, сувенира и др. смјести у сутерену објекта испод сервисног дијела вишенамјенске сале и отварање прозора/пулта према вањском дијелу- кроз спољњи зид.

Одаје&Музеј_Уређење2   Одаје&Музеј_Уређење1

Коначно, у октобру 2013. године, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа – Бањалука доставио је “Стручно мишљење о могућностима изградње објекта црквених одаја и Музеја горажданске штампарије уз цркву Св. Ђорђа у Сопотници“, број: о7/1.20/624-648/13. од 11.октобра 2013.године у коме се каже:

У вези са наведеном иницијативом и идејним рјешењем, Завод сматра:

  • Предложена намјена објекта је примјерена културно-историјскоим вриједностима грађевине и окружења;
  • Поребно је спровести археолошка истраживања на локалитету, како би се утврдило да ли има остатака некадашњег објекта у коме се налазила штампарија;
  • Потребно је испитати могућности  реконструкције изворног објекта, уколико за то буде постојало довољно података на основу археолошког истраживања, расположиве архивске, техничке и друге документације;

(Види ПДФ документ: Стручно мишљење РЗЗКиПН ).

* * *

Спријечени да предузмемо било какве активности на реализацији израде главног пројекта и изградњу објекта црквених одаја, забринути смо да ће се и расположење оних који би били вољни да нам помогну промијенити и да више нећемо бити у могућности да остваримо планиране радове. Привремени објекат више није употребљив и не задовоњава ни најосновније потребе. Осим тога он ремети визуелно јединство цјеловитог просторног рјешења и треба га уклонити са тог мјеста. Из истог разлога желимо да дислоцирамо привремене објекте (продавницу свијећа и импровизовану бину) из порте храма и уредимо на прикладнији начин тај простор.

У Извјештају о реализацији пројекта црквених одаја (из јануара 2014.) опширније је образложена комлетна проблематика и упућена молба за разумјевање и помоћ у проналажењу рјешења, код надлежних институција, како би се што прије обезбиједили услови за наставак планираних радова.