Обнова Сопотнице

Презентација о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св.Георгија у Доњој Сопотници


Поставите коментар

Aрхеолошки истражни радови

Понедељак, 18.септ.2017Доња Сопотница Почела археолошка истраживања

На локалитету комплекса храма Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде у току су истражни археолошки радови.

Радови су у почели 11.09.2017. на основу одобрења Републичког завода за заштиту
културно-историјског и природног насљеђа за истраживање број 07/1.20.21/624-613/17 од 11.09.2017., уз подршку Српске Православне цркве  и Општине Ново Горажде.

На падини изнад храма Св.Ђорђа. десно од привременог објекта, који је подигнут на темељима у рату (1992.год.) порушеног објекта црквених одаја, испод остатака његових темеља, ископан је ров, у дужини 20-так метара, ширине око 4м и дубине 1,5-2.0м.

У разговору са, археологом Иваном Грујић, која руководи радовима, сазнајемо да истражне археолошке радове изводи Музеј Херцеговине – Требиње, уз асистенцију колегице археолога Снежане Антић из Музеја Семберије – Бијељина.  Циљ ових истраживања је откривање остатака средњовјековног манастира, односно објекта у којем је, како се претпоставља, била смјештена Горажданска штампарија  у периоду 1519-1523.године.

До сада су отркривени дијелови зидова старог објекта испод површине земље на мјесту порушених црквених одаја и гробови са скелетима, обложени и покривени каменим плочама Пронађен је и разни археолошки материјал, стари новц, неки метални предмети (дугмад, клинови, окови, и сл.), нешто керамике, што наводи на закључак да се ради о материјалима из 14-15 вијека.

На питање да оцијени вриједност и квалитет ископине, И.Грујић је рекла да то не практикују да дају у току истражних радова али ће након завршетка и додатних анализа дати своје мишљење и сачинити извјештај. За сада планирају да наставе са ископом сјеверне стране ископа према брду и заштитом и конзервацијом урађеног. Наставак истражних радова би се извршио, на прољеће, након уклањања привременог објекта-одаја.

Разговарали смо и о томе да би  отркривени археолошки објекти могли да нађу мјесто у будућем Црквеном објекту, у сутерену/подруму, што треба регулисати пројектном документацијом и на које треба да сагласност да РЗЗКИПН Реп.Српске.

  

Мимо Тамбурић

Уторак, 26.септ.2017Завршена прва фаза археолошких истраживања

Данас је окончана прва фаза археолошких истражних радова извршених на локалитету у порти цркве Светог Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде.Тим поводом је одржана конференција за медије на којој су јавности представљени резултати археолошких радова.

Sopotnica_arh1

Руководилац истражних археолошких радова, које је извео Музеј Херцеговине Требиње, археолог Ивана Грујић, том приликом је изјавила:

“Познато вам је, да је на подручју Горажда, почетком 16.века радила прва штампарија на просторима данашње Босне и Херцеговине, а после цетињске друга на Балкану. Бројни историјски извори говоре о постојању некадашњег средњевековног манастира на овом локалитету, али до данас никаквих материјалних доказа није било. Средњовековни зидови, које видите иза мене, су управо остаци старог Православног махастира, па после ових археолошких радова, са сигурношћу можемо рећи да је Горажднска штампарија радила у оквиру Православног махастира и штампала црквене књиге на ћириличном писму.

Испод темеља бившег црквеног конака, који је саграђен у 19. и 20. веку, пронашли смо остатке двије грађевине које су чиниле цјелину, али нису биле архитектонски повезане у овом делу који је ископан. Пронађени зидови су очувани у висини од око 1,5 метра. Врло је вероватно да је управо у једној од ових просторија била смештена штампарија, јер сама штампарија није имала засебну грађевинску конструкцију, тј.била је смештена у манстирски конак. Осим архитектонских сегмената, пронашли смо и бројни покретни археолошки материјал, који нам је помогао да одредимо период настанка средњовековних зидова. Ради се о тзв. трпезној керамици, која је присутна у већини манастира Српске Православне Цркве 14. и 15. века, која је византијске израде.

screenshot-3

Пронашли смо и 12 гробних места са скелетима. У три гроба су гробни прилози: у једном два дугмета („пуце“) која су се користила на тадашњој ношњи, а један скелет је имао остатке одеће од веза за златним нитима.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Ово је добар почетак обнове и сјећања на Горажднску штампарију. Констатовали смо да се овде ради о слојевитом археолошком локалитету које има покретни материјал од праисторијског, римског и средњовековног периода”,  истакла је И.Грујић.

О манастирском карактеру цркве Св.Ђорђа постојали су и раније докази:

  • Натпис уклесан на допрозорнику прозора јужне пјевнице, у коме се братство манастира обавјештава о замонашењу калуђера Исаије. По одликама језика и писма датује се у 15.-16. вијек. Овај натпис нам доказује да је црква Светог Георгија у то вријеме била манастир.
  • Манастирски карактер цркве потврђује и турски попис нахије Горажде (1477) који говори да црква располаже земљишним посједима.

Овим археолошким радовима дошло се до видљивог материјалног доказа о постојању некадашњег средњевјековног Православног манастира на овом локалитету. То увелико потврђује претпоставку да је Горажднска штампарија (1519-1523)  радила у оквиру манастирског конака.

То у сваком случају треба да нас радује. Ово значајно кутурно и духовно светилиште обогаћено је за још један значајан садржај културно-истријског наслијеђа. Остаје сада да се нађе најбоље рјешење за уклапање откривених археолошких објеката у пројектну документацију за израду Црквених одаја и музеј горажданске штампарије.

Остаје само жаљење што ово није урађено раније, како би изградња и опремање тог објекта била на вријеме завршена за велики јубилеј 2019 године:  500-ту годишњицу од почетка рада Горажданске штампарије. Треба сачекати наставак археолошких истражних радова на прољеће како би се добио дефинитиван увид у резултат истраживања и према новонасталој ситуацији обликовати објекте и простор не нарушавајући амбијент црквеног комплекса.

Мимо Тамбурић

Advertisements


Поставите коментар

570 ГОДИНА ГОРАЖДАНСКЕ ЦРКВЕ

Ове, 2016.године навршава се 570 година горажданске цркве.

Crkva_3 dobaПоводом тог јубилеја анализирао сам доступне историјске документе и покушаћу да, хронолошки представим најбитније догађаја из “живота“ овог значајног културно-историјиског споменика. Надам се да ће неки од тих података помоћи у будућим радовима који се планирају у склопу црквеног комплекса, који је проглашен националним спомеником БиХ – мислим прије свега на осликавање цркве, изградњу у последњем рату порушеног Црквеног дома, уређење околног простора и истражне археолошке радове.

Није далеко 2019. година када треба обиљежити јубилеј – 500 година почетка рада штампарије Божидара Љубавића – Горажданина.

Да ли ће се успјети у достојном обиљежавању тих јубилеја и реализацији пројекта “Задужбина Љубавића”, којим је предвиђена и обнова Црквеног дома у коме би била смјештена библиотека Божидар Горажданинa и спомен соба старе горажданске штампарије, не зависи само од сиромашне општине Ново Горажде. Требало би то бити брига и Митрополије дабробосанске и СПЦ и акадмија науке и умјетности и министарстава културе и просвјете, и других научних и културних институција Републике Српске, БиХ и Србије, и свих оних који могу препознати вриједности овог културног блага.

То је обавеза према културној баштини – афирмисати ову значајну културну тековину и недозволити да поново буде скрајнута изван домашаја пажње културне јавности и постане биљег наше површности и небриге према светињама које су надживјеле вријеме.

Комплетан документ погледајте на линку: 570 godina goraždanske crkve

М.Т.


Поставите коментар

495 ГОДИНА ГОРАЖДАНСКОГ ПСАЛТИРА

НАЧЕЛНИКУ ОПШТИНЕ НОВО ГОРАЖДЕ- Предсједнику одбора за обнову
ЦРКВЕНОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ОПШТИНИ ГОРАЖДАНСКОЈ – НОВО ГОРАЖДЕ
СРПСКОМ ПРОСВЈЕТНОМ И КУЛТУРНОМ ДРУШТВУ “ПРОСВЈЕТА”- НОВО ГОРАЖДЕ
УДРУЖЕЊУ “ХЕРЦЕГ СТЕФАН ВУКЧИЋ КОСАЧА” – КИЧИНЕР, КАНАДА

 

Предлог за годину 2016. ГОДИНУ ПСАЛТИРА ГОРАЖДАНСКОГ

Културна баштина није у прошлости, него у садашњости. Она нам није задата, није дата као поклон, него је наш задатак. Културна баштина мора да буде створена, мора да буде извучена из наслага несавремености, запуштености и подразумевања, које је неразумевање, мора да буде реанимирана, на примерен начин представљена и живо контекстуализована.

(Изговорено на промоција научноистраживачког пројекта 2009.у Новом Горажду)

Поштовани,

Поново користим ову, горе наведену, лијепо срочену мисао, да вас подсјетим на нашу генерацијску обавезу.

Ова, 2016. година је година значајних јубилеја:

  • 495-та година горажданског Псалтира (1521),
  • 570 година од изграње Храма Св.Ђорђа (1446),
  • 125 година од изградње Црквеног дома (1891);

 

Предлажем да се у овој 495-тој години горажданског Псалтира, активира Одбор за обнову и настави са реализацијом Програма обнове из 1999.године, према Пројекту “Задужбина Љубавића” и програму који сам вам доставио у децембру 2009.године и у наредним годинама од тада до ове.

Подсјетићу вас на само неке договоре/закључке из протеклог периода:

А)           У 490-тој години Псалтира горажданског одржан је, 05. августа 2011. године, Састанак Одбора за обнову комплекса храма Светог Ђорђа у црквеним просторијама у Доњој Сопотници, на коме су донијети следећи закључци, у циљу реализације Пројекта “Задужбина Љубавића”:

  1. Да се на једној од следећих сједница СО-е Ново Горажде донесе Одлука о установљењу “Повеље Љубавића”, признања које ће се додијељивати сваке године за најбоље графичко уређење књига на српском језику и ћириличном писму, као трајна успомена на ћириличну штампарију која је у Доњој Сопотницу, у склопу храма Светог Ђорђа, радила у периоду од 1519-1523. године.
  2. Да се формирају пододбори у склопу Одбора за обнову који ће водити активности на реализацији Пројекта “Задужбина Љубавића”:

– за изградњу објеката (одаја и музеја)у склопу комплекса храма Светог Ђорђа (израдити пројектну документацију са потребним сагласностима и обезбједити начин финансирања).

– на организовању сегмента Културно-просвјетног програма и установљењу награде “Повеље Љубавића” (утврђивање правилника, годишњег програма и финансијског плана, одређивање висине награда и именовање жирија за додјелу награда).

Основа за рад Одбора је Одлука о формирању коју је донијела општина Српско Горажде број: 01-02-102/99 од 14.06.1999. године.

Б)            У одајам Храма св.Ђорђа, 01. Јула 2014. године, на дан када је прије 495 година одштампана прва књига Горажданске штампарије – „Служабник/Литургија“, окупили смо се да сачувамо бар сјећање на тај велики и значајни догађај. На дневном реду је била:

  • Анализа реализације програма обнове цркве према закључцима Одбора за обнову из 1999. године – шта је урађено и шта треба да се уради
  • Представљање интернет презентације СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ НА ДРИНИ
  • Дискусија и даљи кораци за провођење пројекта “Задужбина Љубавића”

У дискусијама које су услиједиле и у којима су учествовали већина присутних истакнута је потреба доношења адекватне Одлуке СО Ново Горажде о именовању Одбора за прославу 500 година Горажданске штампарије, а који би уједно и проводио активности на реализацији пројекта “Задужбина Љубавића”, и донијети су слиједећи закључци:

  • Именовање радне групе која ће провести активности припреме и предлагања одговарајућих Одлука СО-е Ново Горажде око пројекта “Задужбина Љубавића”.

Радна група ће направити акциони план активности израде потребне документације и имплементације пројекта “Задужбина Љубавића”, као и активности за обиљежавање 500-те годишњице Горажданске штампарије.

***

Предлажем да Предсједник Одбора за обнову – начелник општине Ново Горажде, поводом поменутих јубилеја, закаже састанак Одбора на коме би се анализирала реализација раније донесених закључака и одлучило о даљим активностима око Обнове цркве, Црквеног дома, реализацији Пројекта „Задужбина Љубавића“ и припрема за обиљежавање 500-те годишњице Горажданске штампарије 2019.године.

Покушајмо бар урадити оно што је закључено прије двије године и прије пет година.

Да ли се и толико може?

Немојте занемарити вријеме: ближи се 2019.година и

  • 500-то година од почетка рада Горажданске штампарије (1519) и
  • 800 гидина од оснивања Дабробосанске епархије (1219).

Mиломир-Мимo Тамбурић


Поставите коментар

Промјена назива објекта

У склопу активности на обнови храма Св.Ђорђа у Доњој Сопотници, који је био порушен, запаљен и девастиран у рату 1992.године,  од 1999. године у плановима, програмима, пројектима и другим документима помиње се и обнова објекта, који је називан разлчитим именима: Конаци, Црквени конаци, Одаје, Црквене одаје, Музеј горажданске штампарије и сл. То може изазвати забуну, код недовољно упућених, да се не ради о истом, у рату потпуно уништеном објекту, који се планира обновити на локацији на којој је некада био, а помиње се од 1891.године.

Источник 1981

Источник 1981

У “Источнику“, мјесечном духовном часопису за црквено-просвјтне потребе српско-православног свештенства, свеска 6 и 7, стр.304, издатог у Сарајеву за мјесеце јануар и фебруар 1891. објављена је информација да је у Горажду освештан ЦРКВЕНИ ДОМ (… горашка српска цркв.општина дозволом свога родољубивог митрополита Серафима, премда сиромашна големијем жртвама подигла је уз Херцегову задужбину “црквени дом“ са 11 повећих соба и намијенила га употреби народа кад цркви дође. Овај дом освештан је и народу отворен лицем на Видив-дан о.г.).

Погледајте факсимил документа у прилогу.

Мишљења сам да је овај назив – Црквени дом – најдекватнији за објекат који би требао да се изгради у комплексу храма Св.Ђорђа у Доњој Сопотници – Ново Горажде, обзиром на намјену и садржај објекта и да би било пожељно у свим документима гдје се помињу различити називи за тај објекат, преименовати/промијенити их у објекат Црквени дом.

Мимо Тамбурић,дипл.инг.грађ.

Факцимил из Источника за јануар и фебруар 1891.

Факцимил из Источника за јануар и фебруар 1891.


Поставите коментар

495 година горажданске штампарије

ФОРМИРАН ОДБОР ЗА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 500 ГОДИНА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ

У Доњој Сопотници код Новог Горажда 1. јула обиљежено 495 година од штампања Служабника

Састанак 01.07.2014.

НОВО ГОРАЖДЕ – У храму Светог Ђорђа у Доњој Сопотници код Новог Горажда 1. јула је обиљежена 495-та годишњица штампања Служабника у Горажданској штампарији, прве на просторима БиХ и друге на Балкану, у којој су штампане ћириличне црквене књиге од 1519. до 1523. године, одакле је под најездом Турака пресељена у Трговиште у Румунији.

Sluzabnik495_MПрофесор Славко Топаловић је подсјетио на бројне активности од 1999. године на обнови храма који је био порушен, запаљен и девастиран у рату 1992. године, као и штампању фототипског издања књига Горажданске штампарије, а инжињер Миломир Тамбурић, координатор свих активности у досадашњем Одбору, представио интернет презентацију о очувању културно-историјског наслијеђа Храма св. Ђорђа у Доњој Сопотници (https://obnovasopotnice.wordpress.com/) под називом “СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ НА ДРИНИ” и презентирао је обимну пројектну и другу документацију за градњу објекта Црквених одаја и музејагоражданске штампарије.

На овом скупу је покренута иницијатива за оснивање Одбора за обиљежавање 500 година Горажданске штампарије, чија ће окосница бити ранији одбор, озваничен и проширен од стране Скупштине општине Ново Горажде, на чијем челу ће по функцији бити начелник ове локалне заједнице.

–          Пред овим Одбором су бројни задаци, почев од покретања културне манифестације „Свети Ђорђе на Дрини“ и установљавања „Повеље Љубавића“, награде за најбоље графичко рјешење ћириличних књига објављених на српском говорном подручју, па до прибављања свих сагласности и  документације за што скорији почетак израде главног пројектаи изградње објекта Црквених одаја и музеја који би садржавао и реплику старе горажданске штампарије, нагласио је Миломир Тамбурић.

Парох гораждански, Новица Ћебић, је изразио очекивање да ће се бројним активностима на изградњи садржаја спомен штампарије и завршетка сликописања храма Светог Ђорђа придружити православни вјерници и доброчинитељи из свих српских земаља, Влада Републике Српске, просвјетне и културне институције Српске, Србије и Црне Горе.   

По ријечима начелника општине Ново Горажде, Далибора Нешковића, ова локална заједница у потпуности подржава предложене активности, како би се 2019. године на достојан начин обиљежио велики јубилеј, 500 година од почетка рада Горажданске штампарије.

–          Ново Горажде је мала и неразвијена општина, али на српској културној и духовној мапи заузима једно од најзначајнијих мјеста. Надам се да ће ова генерација то знати цијенити и обнављањем Горажданске штампарије до 2019. године одужити се нашим славним прецима, поручио је Нешковић.

Славко Хелета

Записник са састанка 01.07.2014. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.