13.октобар – На данашњи дан, прије 559 година –
Већ 1446. године, Стефан Вукчић почео је да се назива херцегом. Дубровчани му честитају на новој титули, коју је он испрва употребљавао у облику „херцег хумски и приморски“, а нешто касније као „херцег од светог Саве“. Прије свега, тиме је вероватно хтио да уздигне свој углед и статус, по узору на европске велможе, а затим, тиме је, везујући се за манастир Милешеву, гдје су лежале мошти Светог Саве и гдје је посебно његован култ првог српског архиепископа, желио да истакне значај својих земаља, које су некад биле саставни део српске државе; тим прије што је и сам Растко Немањић прије монашења управљао хумском земљом.
Стефан Вукчић, од тада „милостију божиом херцег од Светога Саве, господар хумски и приморски, велики воевода русага босанскога, кнез дрински и к тому“, држао је велику територију од Лима до Цетине, и од Раме до Которског приморја.
Oмиљено боравиште моћне властелинске породице Косача, био је средњовјековни град Самобор на десној обали Дрине између Устипраче и Међурјечја. Самобор је, утврђење на литици Гостуна, изнад ушћа Јањине која се са десне обале улива у Дрину. У Самобор, у коме су столовали господари Хума, долазили су не само дубровачки каравани на путу за Цариград, већ и разни емисари на званичне сусрете.
Једна од повеља, састављена у Самобору, којом херцег Стефан потврђује Дубровчанима трговачке повластице које су имали на његовој територији, сачувана је и њен оригинал се налази у Државном архиву Дубровника.
Превод
Ми, господин Степан, Божјом милошћу херцег Светог Саве, господар хумски и приморски, кнез дрински и велики војвода русага босанскога и још, дајемо на знање свима и сваком човеку коме је прилика и пред кога дође овај наш отворени лист са веровним печатом, да смо учинили милост и слободу. И дали смо веру и реч нашу господску за љубав и пријатељство многодостојнога кнеза одабранога и властеле дубровачке, свим слугама и трговцима дубровачким – да долазе и пролазе слободно без сумње преко нашег русага својим караванима, и са другом робом, без сваке сумње и незаконите сметње од нас и од наших слугу. Плаћаће нам наше праведне законите царине и бродове, где шта пристаје. Даље, заповедам војводама, кнезовима, жупанима, цариницима, глобарима, катунарима и свим постојећим људима, слугама нашим које су под мојом влашћу а нису против нас, да се ниједан мој слуга не задева ни са једним од слугу и дубровачких трговаца ниједним незаконитим ометањем ни злим поступком, ни за једну ствар нити за који дуг. Нека долазе и прола зе слободно и без сумње. А што су коме од мојих слугу дужни који Дубровчани, а ви пођите пред кнеза и властелу дубровачку да вам учине правду и расправу, јер су ми то обећали. Писано године Христовог рођења 1461. месеца октобра 13. дана на Међуречју под Самобором.
Текст је дио из рукописа, моје књиге у припреми „Обнова Сопотнице“, који говори о активности херцега Стефана, његовом односу према Дубровачанима и потврда о значају средњовјековног града Самобора.
Миломир-Мимо Тамбурић
Обнова Сопотнице 